Bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove. Bicikl može biti različite dužine, visine, geometrije, boje, od različitih materijala i sa različitim dodacima.

Voziti bicikl je veoma zdravo, a za razliku od brojnih drugih sportova, organizam trpi manje stresa.

Deset minuta vožnje na dan dovoljno je za poboljšanje mišićnog tonusa, cirkulacije i zdravlja zglobova. Za poboljšanje srčane funkcije dovoljno je 30, a za sagorevanje masnoće i ubrzanje metabolizma 50 minuta dnevno. Vožnja biciklom dobra je zamena za trčanje jer manje oštećuje kolena, a jača leđne mišiće i kičmu. Bicikl može da aktivira sve mišiće na telu, ali dosta toga zavisi i od stila i dužine vožnje odnosno konfiguracije terena po kome se vozi (više mišića se aktivira na terenima sa usponima i spustevima).

Najbolje vreme za vožnju je u jutarnjim časovima, kada se podstiče lučenje vitamina D i vezivanje kalcijuma u kostima, što sprečava osteoporozu. Prvih i poslednjih pet minuta vožnje treba voziti malo sporije (dok se telo zagreje), dok najveće benefite izvlače oni koji voze sa 90 otkucaja srca u minuti.

Za 30 minuta vožnje biciklom, što je preporuka za odraslu populaciju, pri brzini od 10km/sat, sagori se 201 kCal. Poređenja radi, za isti vremenski period, ples odnosi 208 kCal, trčanje 268-455 kCal, kućni poslovi 92 kCal, šetnja 92 kCal i plivanje 279 kCal. Pored toga, fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, zadovoljnije sobom i da bolje reaguju na stres.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je trenutno na snazi u Republici Srbiji, biciklista je obavezan u naselju i van naselja u uslovima smanjene vidljivosti i noćne vožnje da ima dva svetla - crveno pozadi i belo sa prednje strane bicikla. Vrlo je bitno da ova svetla budu postavljena kako je navedeno - crveno svetlo se uočava sa veće daljine i zato je neophodno da ono bude pozadi.

Iako su podzakonskim aktima propisani još neki detalji (jačina svetla, obaveza korišćenja katadioptera i slično), svetla su u uslovima slabe osvetljenosti i po mraku obaveza svakog bicikliste koja doprinosi bezbednosti i uočljivosti u saobraćaju.

Korišćenje fluorescentnog prsluka i kacige za vožnju bicikla na putu nije obavezno.

Radi veće vidljivosti i bezbednosti u toku noćne vožnje i u uslovima smanjene vidljivosti preporučujemo korišćenje opreme ili odeće sa fluorescentnim površinama ili svojstvima.

Kacige za bicikliste su namenjene prevashodno zaštiti od padova koje izazovu sami biciklisti - ukoliko planirate agresivniju vožnju u sportskom stilu (npr. spuštanje Fruškom Gorom, brzu vožnju sa krivinama i slično) gde su mogući padovi, obavezno preporučujemo nošenje zaštitne kacige. Model kacige treba prilagoditi stilu i planu vožnje (pun profil za brze šumske spusteve, regularna kaciga za dinamičnu vožnju u regularnim uslovima ili sportsku aerodinamičnu za brzu vožnju na otvorenom putu itd.).

Ne. Prevoz lica u prikolici za bicikl nije dozvoljen. Bicikl sa tri točka (odnosno "tricikl") sa prednjom platformom ili sa zadnjom platformom (rikša), nisu obuhvaćeni zakonskom zabranom.

Da, ograničenja brzine postoje i to sledeća:

  • brzinom kretanja pešaka u biciklističkim koridorima pešačkih zona
  • 35 kilometara na sat na biciklističkim stazama
  • 50 kilometara na sat na putu u naseljenom mestu, odnosno drugo ograničenje ukoliko je drugačije propisano znakom i tehničkim karakteristikama puta (opšta ograničenja za vozila)
  • 80 kilometara na sat na putu van naseljenog mesta (osim gde je drugačije propisano znakom)

80 kilometara na sat je krajnje opšte ograničenje za bicikliste na javnim putevima, jer je biciklistima zabranjeno kretanje autoputem ili motoputem - naravno, ovakva brzina je malo verovatna za bicikliste u regularnim uslovima.

Biciklista može da se kreće na nekoliko saobraćajnih površina:

  • biciklistička staza - put namenjen isključivo za kretanje bicikala;
  • biciklistička traka - saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala;
  • kolovoz (u slučaju da ne postoji posebna staza ili traka) - sme da se koristi najviše jedan metar od desne ivice kolovoza;

Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila. Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim.