Koji je pravi put?

Novosađani/ke koji se kreću u blizini bulevara Evrope su u poslednje vreme ukazali na nedostatke radova koji su trenutno u toku na jednoj deonici (od Vardarske do Pavleka Miškina)

Otkad je bulevar zvanično pušten u “pogon”, biciklisti/kinje su primetili da pešaci koriste biciklističku stazu, za šta ih ne možemo kriviti. Malo ko je od njih primetio da se na ovoj deonici, pešačka staza nalazi u blizini zgrada, a ne kako je to uobičajeno: pored biciklističke staze.
 


Prvi nedostatak projekta se uočava u podeli površine namenjene različitim grupama učesnika u saobraćaju. Sa 7 traka za mobilnost i 3 trake za parkiranje, dominantna je površina namenjena za automobile i motorna vozila. Trend porasta biciklizma i pešačenja ne ide u prilog ovakvoj podeli.

Pod pretpostavkom da jedna strana bulevara nije završena, možemo progledati kroz prste zbog nedostatka pešačke i biciklističke staze sa leve strane bulevara, ali se nadamo da ona neće biti zaboravljena u budućnosti.

Drugi nedostatak je nepraktičnost pešačke staze sa desne strane deonice bulevara. Većina vas je nije ni primetila, zar ne? Eno je, tik uz zgrade. Ako vi, koji sedite za računarom gledajući u fotografiju koja je skoro pa iz ptičje perspektive, kako će je pešak na licu mesta primetiti? U tom slučaju, sasvim očekivano, pešak će koristiti biciklističku stazu za svoje kretanje.
Na ostalim delovima bulevara, pešačka staza se prostire tik uz biciklističku stazu, kao i u većini slučajeva.

Šta su rezultati ovakvog planiranja?

Jedno je sasvim izvesno: ljudi će koristiti grad na način na koji im je to omogućeno, ali će težiti ka najpogodnijem načinu kretanja za sebe. Ovaj način nije uvek i najbezbedniji.

Nepraktično postavljeni pešačka staza i parking, i pešaci na poslednjem mestu daju sasvim logičan ishod: jedna od najranjivijih grupa učesnika u saobraćaju će ometati ostale učesnike (u ovom slučaju naročito bicikliste) i izlagaće se riziku da budu povređeni ili da drugi budu povređeni zbog njih. U gradu u kome je pešačenje i biciklizam u porastu, a kolaps motornog saobraćaja izvestan, svakako nije jasno zašto automobili ostaju prioritet po procentu raspoložive površine u ulici, po rasporedu i zadovoljenju potreba.

Ko je tome kriv?

Autori: Judit Bednarik i Marko Trifković