Agneš Asodi i novosadska Kritična masa

Zimska vožnja bajsa: zašto ovo nisam ranije radila?

- Ti još uvek dolaziš biciklom na posao?
- Da, zašto?
- Pa, zar ti nije hladno?

Da mi je dinar za svaki put kad se odigrao ovaj razgovor između mene i začuđenog kolege pešaka. I to po istom scenariju, kao da su ga celog života vežbali. I to stoji, jesu. Tako su im govorili roditelji, tako su im govorili drugari i opšte je prihvaćeno mišljenje to da se po hladnom vremenu ne može voziti bicikl.

Da li je to zaista tako?

Pre nekoliko godina, sama sam sebi postavila izazov - hajde da vidim do koliko minusa mogu da vozim bicikl. Ne sećam se šta me je tačno na to nagnalo, ali znam da je to bilo pitanje koje me je zainteresovalo i shvatila sam to kao lični eksperiment, gde smo i istraživač i zamorče - ja.

Rezultati je, kao i na svakom dobrom eksperimentu, bila eureka. Jako mi se dopalo što sam mogla da vozim cele zime, sa kratkim izuzetkom 2-3 nedelje, kada je napadao svež sneg, a moje gume su uskog profila, pa sam bila jako nestabilna. Drugi biciklisti i biciklistkinje, ako imaju dobre krampone i široke gume, voze i taj period bez problema.

Evo šta sam naučila:

  1. Bila sam razmažena. Ovo mi je najteže palo, sebi priznati, i bilo je potrebno neko vreme da se to i desi. Uglavnom su moja priznanja glasila, kada silazim sa bicikla: “Hej, pa ovo i nije bilo tako strašno”. Nakon mesec dana se tih dvadesetak “Hej, pa ovo i nije bilo tako strašno” skupilo u jedno “Baš sam ovo mogla i ranije” i “Nije mi jasno, zašto nisam”. Nisam, jer sam bila razmažena. Ne svojom krivicom nego sam učena da se čuvam hladnoće tako što neću voziti bicikl. Kao da -10 stepeni peške nije isto što i -10 na biciklu. O tome malo kasnije.
  2. 95% odeće u mom ormanu je odeća idealna za vožnju bicikla. To ne znači da je moja odeća sportska. Nego znači da je i obična odeća odgovarajuća za vožnju na kraćim distancama. Ne moraš se oblačiti kao plovak (fluorescentna uska odela koja za znoj ne znaju jer ga eliminišu i aerodinamična su i blah), da bi vozio bicikl do posla, škole, banke, pijace… Sasvim je dovoljno da se slojevitije obučeš i zaštitiš od zime.

  3. Svako svoj sloj zna. Koliko tačno i kakvih slojeva odeće treba da oblačiš na sebe, zavisi od toga koliko je hladno, ali i činjenice da li se inače znojiš mnogo ili malo, da li si zimogrožljiv i slično. Opasnije je preznojati se na biciklu zimi nego se malo smrznuti. Idealno je ako se ne desi ni jedno od ta dva.

  4. Sve se vežba. Čak i oblačenje za zimsku vožnju bicikla. Nemoj se obeshrabiti ako se zezneš jednom ili dvaput. Već sledećeg puta ćeš znati da li je taj sloj bio jedan sloj premalo ili previše. Nakon prve ciklozime, u sledeću ćeš ući spreman.

  5. Marama, šal, kapa, rukavice. Mislim da objašnjenje nije potrebno. Ako vam je kapa vunena a napolju duva, onda veži i maramu ispod. Biće dovoljno

  6. Suze mi idu od ‘ladnoće. Pa naravno, to svi znaju. Ali neki ne razmišljaju pa se našminkaju pre vožnje, jer bože moj, vožnja je do posla a na poslu se ima biti lep. I onda stignemo na posao kao Alis Kuper.

    Alice Cooper

    No, šminkicu spakovati u mali slatki neseser i kad se stigne na posao, pravac kupatilo. Meni treba 5 minuta za šminkanje top, pa eto za toliko ranije krenem.

  7. Suknja/haljina. Neki bi mislili, nemoguće, ali realno, uz dobre fine grilonke i na njih, helanke, nije strašno. Nimalo. Ako je u kancu prevruće, onda se helanke skinu. Ako je i u kancelariji hladno, onda je uživanje duplo.

- I stvarno ti nije hladno???
- Pa je l' tebi hladno kad ideš peške?
- Nije.
- Pa kako nije?
- Pa, dobro se obučem.
- Pa… :)

Autorka: Agneš Ćurčić Asodi